Prigrli svoje unutrašnje dete

 Unutrašnje dete odražava dete kakvo smo nekada bili, u pozitivnom ili negativnom aspektu: i naše nezadovoljene potrebe i potisnute emocije iz detinjstva, ali i našu kretivnost i životnu radost.

Do šest godine dete je usvojilo najveći broj uverenja koje je formiralo pod uticajem okruženja. Na primer, ako je dete bilo izloženo preteranoj kontroli roditelja, može da formira uverenje da je voljeno samo ako je „dobro“, ali je isto tako naučilo i da sakriva svoje emocije (ljutnju, bes itd.) iz straha od kazne. Ako je dete bilo emocionalno ili fizički neprihvaćeno, odbačeno ili zlostavljano, ono nauči da razvije odbrambene mehanizme kroz neiskazivanje emocija, kako ne bi ponovo doživelo povredjivanje. 

Da bi izbeglo stid, sram, da bi imalo osećaj pripadnosti, dobilo ljubav, pažnju i druge osećaje koji su mu potrebni, dete razvija različite „sisteme zaštite“, i istovremeno potiskuje negativne emocije koje je doživelo. Traume, osećanja odbačenosti i nevoljenosti ako se dožive u ranom detinjstvu, mogu ostaviti dubok trag i odraziti se na život odrasle osobe.

Naše unutrašnje dete i dalje traži, čezne da dobije ono za šta je bilo uskraćeno. Nesvesno privlačimo ljude u život, od kojih tražimo ono što nam nedostaje, ali na isti bolan način na koji smo „naučili“ u detinjstvu i tako ostajemo i dalje povređeni, u bolu, razočarani, jer nastavljamo da živimo naučene modele sve dok ih ne osvestimo.

Unutrašnjem detetu, da bi se iscelilo i dobilo ono za čim je tragalo u detinjstvu, neophodno je vođstvo, ljubav i dobrota od odraslog sebe da bi naučilo verovati i osećati se celovito. Povezivanje sa svojim unutrašnjim detetom, i njegova integracija sa odraslom osobom je proces koji pomaže u isceljivanju deteta koje smo nekada bili. Istvoremeno, ovim procesom odrasla osoba vraća poverenje u sebe i u život, dobija dublji osećaj povezanosti sa sobom. Olakšanje koje dolazi kroz oslobadjanje davno potisnutih emocija, pruža osećaj ispunjenosti, unutrašnjeg mira i saosećanja prema sebi u celini.

Na Radionici ćemo kroz vođeni proces pre svega otkriti za šta smo ostali uskraćeni u ranom detinjstvu, i povezati se sa onim aspektima sebe koji čeka da od nekoga dobije ono što je kao dete želelo da dobije. Kroz proces kompletiranja, odrasla osoba pronalazi to sada u sebi i pruža svom unutrašnjem detetu. Na taj način naučene „modele“ menja i uspostavlja nov odnos sa sobom, a samim tim i sa drugima.