Sada i Ovde

Ljudi koji biraju da žive u prošlosti ili budućnosti, često zaborave šta znači živeti `sada i ovde`. Ili se opterećuju onim što je bilo ili onim što će tek biti, svuda su osim u sadašnjosti.

O 'moći sadašnjeg trenutka' toliko se govori i piše da je vremenom postalo 'opšte mesto'; negde usput izgubila se suština. Yoga i njene prakse su odličan način da čovek uvidi kako misli utiču na nas, koliko smo zaista svesni svojih misli, i kako deluju na sve što se dešava u nama.

Zašto biramo da budemo ljuti?

Zašto biramo da budemo „žrtve“ svog zameranja? Zašto biramo ponos i gordost, umesto opraštanja, razumevanja i empatije.

Za one koji možda o ovome nemaju saznanja, na fizičkom nivou, zameranje, ljutnja i bes, stvaraju kiselu sredinu u telu koja pogoduje širenju gljivica kao i razvoju drugih bolesti. Ako imate zdravstvenih tegoba kojima su uzrok gljivice, obratite pažnju na zameranja koja čuvate u sebi (prema sebi ili drugim ljudima). Uzrok viška kilograma kod nekih ljudi se takođe može pronaći u potisnutim zameranjima.

Očekivanja

S vremena na vreme pojave se 'očekivanja' kao tema za rad ili u razgovoru sa ljudima, što me podstaklo na razmišljanje... Čine se bezazleno i naivno, a kada zaronite i pogledate malo dublje gde su se sve uplela „očekivanja“, otkrićete ih tamo gde se najmanje nadate ili su vešto prikrivena, nazvana drugim imenom.

Da li postoji išta za šta je vredno boriti se?!

 Naviru pitanja. Čini se da oni koji ne beže od teških pripadaju velikoj manjini. Pripadajući onima koji ne zabijaju glavu u pesak čekajući da oluja prođe (drugo objašnjenje za pasivan stav nemam osim da se Nešto ili Neko čeka), postavljam pitanja i pokušavam da dođem do odgovora. Pokušavam da razumem.

Utrka u Rijeci

Zatekla sam se u Rijeci, poslom. Zbog rasporeda tog dana, pauza za ručak bila je nešto duža nego obično, što mi je dalo vremena da se uputim do obale mora.

Krenula sam ka obali. Svuda ljudi. Željni sunčevih zraka posle zime, april ih je izmamio napolje. Sat vremena pored obale uz zvuke talasa, miris mora i poneki daleki kirk galebova, za mene je divan spoj za kratak predah i obnovu energije. Htela sam da ručam u obližnjem restoranu pored obale, te sam se sa doka uputila tim pravcem.

„Izrazi svoju bol rečju! Bol koja ne govori, guši puno srce dok ne pukne.“ Vilijam Šekspir

U jednom od prethodnih postova dotakla sam se iluzije „Sve je u redu“ i potrebe za utehom koja nas vraća u sigurnu zonu. Čini se da nam je nekada potrebno samo da nas neko sasluša; da bude tu za nas kada nam je teško, da nas čuje...

Na jednoj od poslednjih Radionica koje sam držala, postavila sam učesnicima sledeće pitanje: „Da li vi želite utehu, ili biste da rešite to zbog čega se ne osećate zadovoljno?“ Kada izađete iz faze potrebe za „utehom“, slede konkretni koraci kojima sami ili uz nečiju pomoć krećete u potragu za rešenjem! Važan deo u prevazilaženju bola, tuge, očaja... jeste njihovo osvešćivanje i prihvatanje. Ne opirati im se, ne potiskivati ih. Otpor i negiranje emocija dodatno pojačava njihovo dejstvo. Ako se uđe u otpor, stvara se matrica i začarani krug iz koga deluje da nema izlaza, pa postaje sve teže. Iz toga se zatim često lako sklizne u poziciju žrtve, sažaljevanje sebe, čime se agonija samo produžava.

Naše telo pamti svako iskustvo kroz koje smo prošli. Svako. Bez obzira da li se toga sećate ili ne, telo je to sačuvalo. Kada je previše potisnutog, ljudi često ne vide jasno šta im se događa, budu uvučeni u dramu svojih emocija. Ne rasuđuju ispravno, ne reaguju razumno;  kao da je svest zamagljena.

Ako ste se prepoznali, dobra vest je da izlaz iz začaranog kruga postoji!  

Prihvatanje je jedna od važnijih lekcija u životu. Prihvatanje ljudi takvih kakvi jesu, tuđeg izbora, nečega što se dogodilo, prihvatanje sebe potpuno u svim aspektima. Ako priđete sebi iz ovog ugla, lakše ćete promeniti sve što želite u vezi sebe i svog života! Prihvatite sebe s ljubavlju, a onda preduzmite korake i promenite u sebi ono što želite!

Pričajte o onome što vas boli, povređuje. Osetite u sebi ljubav i empatiju da se pomirite (makar u sebi) sa onima koji su vas povredili. Učinite to zbog sebe, time ćete višestruko pomoći sebi. Kada ljubav i empatija zamene mesto sa zameranjem, ljutnji ili gorčini, pojaviće se olakšanje i radost koja je sve vreme bila tu, samo je bila „zatrpana“ potisnutim.

Iskustva kreiramo i privlačimo sami. Lepa i ona manje lepa, služe nam da učimo i razvijamo se. 

Snežana Stevanović 

Zašto biramo to što biramo?

Kako donosimo odluke? Od kakvog su uticaja naše misli na odluke koje donosimo? I zašto mislimo baš to što mislimo, a ne nešto drugo? Kada sam se pre dvadesetak godina prvi put susrela sa yogom, nisam shvatala u potpunosti  značaj onoga što sam kroz praksu saznavala o umu i o mislima. Tek mnogo godina kasnije, radeći yoginske prakse (asane ili pranajame), to mi je postalo mnogo jasnije.

To je bio period početka ogromne transformacije kroz koju sam prošla. „Period“ je u mom slučaju, bilo vreme od nekih petnaestak godina, od kojih su prvih deset bile neka vrsta „pripreme“ za sve ono što se odigralo u poslednjih pet godina. U ranim dvadesetim godinama, na poslu koji sam honorarno povremeno radila, dogodio mi se jedan neobičan susret. Kasnije sam razmišljala da sam se na tom poslu i zatekla samo da bih se susrela sa čovekom sa kojim sam počela razgovarati o yogi i na čiju sam preporuku prvu knjigu o yogi uzela u ruke. I sada se jasno sećam pažnje sa kojom sam je čitala, njenih korica, grafičkih prikaza asana. I osećaja treperenja u grudima; onaj osećaj koji verujem da mnogo ljudi ima kada su u dodiru sa nečim poznatim, što im prija, sa nečim što ih neverovatno privlači. Nisam imala pojma zašto me je yoga tako privukla, ali sam se tom valu prepustila!

Tih pet godina iz perioda koji je iznedrio ogromne promene u meni, bile su vidljive do te mere da sam primećivala fizičke promene (posebno na licu), kao i u izboru hrane, nove, sasvim drugačije navike su postale deo mog života, a boja odeće i sama odeća koje sam tada počela birati, odslikavale su to kao da se radi o drugoj osobi!

I na neki način to i jesam postala. Moralo je nešto „moje“ nestati, pre nego što se pojavilo ono sa čim sam bila više uskladjena. A yoga mi je u tome bila od ogromene pomoći.

Jedne večeri, trebalo je da uradim prakse koje mi je učiteljica yoge zadala za „domaći“. Pre večere, sela sam i krenula u taj zadatak. Kada sam došla do pranajame koju je trebalo uraditi na odredjeni način, počela sam se saplitati. Posle desetog pokušaja da je pravilno uradim, odustala sam i poslala svom umu (ili  mislima koje su moju praksu i prekidale sve vreme) jasnu poruku: u redu, ja sada idem da spremim večeru, a „ti“ (misleći na svoj um) radi šta ti je volja! Sve ovo sam učinila u potpunom miru sa sobom i svojim umom.

To je bila prekretnica. Baš takav pristup koji se pojavio u meni potpuno spontano. Nigde to nisam pročitala, niti dobila uputstvo, savet šta raditi. Jednostavno sam osetila da mi borba sa sopstvenim umom, ljutnja ili druge emocije neće biti od pomoći. Tada sam kroz svoje iskustvo razumela zašto u yoginskoj praksi kada spominju um i misli koriste analogiju sa majmunom. Misli, kao i majmuni, skaču sa grane na granu, neprestano se smenjuju; i kada biste sebi, na primer rekli, nemoj misliti o parčetu čokoladne torte narednih deset minuta, upravo ćete o tome sve vreme mislti! To je priroda uma, koju je neophodno razumeti.

...Pripremila sam večeru, vratila se na svoje mesto i uradila pranajamu od početka do kraja bez greške. Ono što se dogodilo u tih sat vremena, kroz sopstveno iskustvo, donelo mi je toliko spoznaja i uvida, više nego desetine knjiga koje bi o tome pisale. 

 Zašto mislimo to što mislimo, a ne nešto drugo? Misli su u direktnoj vezi sa karmičkim obrascima koje naš um čuva. A karmički obrasci su u korelaciji sa našim nesvesnim potrebama koje pokreću ciklus „misli – akcija“, u cilju zadovoljenja potreba. I eto nas u začaranom krugu. Da bismo zadovoljili nesvesne potrebe, pravimo izbore i preduzimamo akcije koje omogućiti da ih ostvarimo. Tu se krije odgovor na pitanje zašto biramo to što biramo, i zašto privlačimo to što privlačimo u svoj život.

Ipak, iako možda nekada deluje da je to nemoguće, izlaz iz začaranog kruga i karmičkih obrazaca postoji! Svako naše iskustvo praćeno je prirodnim zakonom uzroka i posledice (zakon karme) te samim tim traži poravnanje i balansiranje. Osvešćivanjem pre svega, i oslobadjanjem od uverenja i programa nastalih kroz iskustvo moguće je izdići se iznad zamki začaranog kruga. 

Snežana Stevanović

O blogu

Zašto pišem? Pratim unutrašnji osećaj, kao što sam to učinila tog dana posle jedne od Radionica koju sam održala. Imala sam u glavi barem dvadesetak složenih priča i tema o kojima bih pisala. Odakle je to došlo, kako i zašto... Na ta pitanja odgovor nemam. Posle niz godina promišljanja, jednostavno i lako, sela sam i počela da pišem.

Sve ono o čemu pišem prožeto je mojim ličnim iskustvom, osvešćivanjem i (samo)spoznajama do kojih sam dolazila. Sve promene kroz koje sam prošla i još uvek prolazim, događale su mi se postepeno, kako sam za šta bila spremna, a opet nekako u pravom trenutku. Kao smifonija koja se postepeno razvija, prožeta je istovremno lepotom i dramom, suptilnošću i snagom. Ljubav i bol, patnja i suze, radost i smeha... I sve je nekako savršeno ukomponovano, sa završecima i počecima, stvaranjem i nestajanjem i tišinom koja svemu daje celovitost. Kada se osetiš spremno, lako je pustiti korak i zaplesati. Meni je trebalo vremena da zaplešem, ali je mnogo od toga važnije da igra i dalje traje! 

 

I onda, o čemu ću pisati? Jedostavno - o Životu. Život koji se dešava oko mene i u meni, nepresušan je izvor insipracije. Kada se inspiracija pojavi praćena prirodnim impulsom da to bude pretočeno u pisanu reč, to će se i desiti. Spontano, kao i do sada.

Kalupi nisu deo moje "priče". Očekuj neočekivano, u obliku i formi u kojoj se pojavi, a Istina, Ljubav, Celina, Lepota, Svest i iznad svega Sloboda i Život u celosti, teme su koje će biti predmet moje pažnje. 

Prepuštam se toku reke u koju sam zakoračila, i kao što sam i prvog dana osetila i to učinila, čistoj inspiraciji koja se kroz mene prelila u napisane reči...

 

Snežana Stevanović