Zašto pišem? Pratim unutrašnji osećaj,
kao što sam to učinila tog dana posle jedne od Radionica koju sam
održala. Imala sam u glavi barem dvadesetak složenih priča i tema o
kojima bih pisala. Odakle je to došlo, kako i zašto... Na ta pitanja
odgovor nemam. Posle niz godina promišljanja, jednostavno i lako, sela
sam i počela da pišem.
Sve ono o čemu pišem prožeto je mojim ličnim
iskustvom, osvešćivanjem i (samo)spoznajama do kojih sam dolazila. Sve
promene kroz koje sam prošla i još uvek prolazim, događale su mi se
postepeno, kako sam za šta bila spremna, a opet nekako u pravom
trenutku. Kao smifonija koja se postepeno razvija, prožeta je istovremno
lepotom i dramom, suptilnošću i snagom. Ljubav i bol, patnja i suze,
radost i smeha... I sve je nekako savršeno ukomponovano, sa završecima i
počecima, stvaranjem i nestajanjem i tišinom koja svemu daje celovitost.
Kada se osetiš spremno, lako je pustiti korak i zaplesati. Meni je
trebalo vremena da zaplešem, ali je mnogo od toga važnije da igra i
dalje traje!
I onda, o
čemu ću pisati? Jedostavno - o Životu. Život koji se dešava oko mene i u meni, nepresušan je izvor insipracije. Kada se inspiracija pojavi praćena prirodnim impulsom da to bude pretočeno u pisanu reč, to će se i desiti. Spontano, kao i do sada.
Kalupi nisu deo moje "priče". Očekuj neočekivano, u obliku i
formi u kojoj se pojavi, a Istina, Ljubav, Celina, Lepota, Svest i iznad svega Sloboda i Život u celosti, teme su koje
će biti predmet moje pažnje.
Prepuštam
se toku reke u koju sam zakoračila, i kao što sam i prvog dana osetila i
to učinila, čistoj inspiraciji koja se kroz mene prelila u napisane
reči...
Snežana Stevanović
No comments:
Post a Comment