Kad nas strah spreči da kažemo NE!

Da li ste se nekada zapitali, kako biste u situaciji u kojoj želite da se suprotstavite i kažete ne, reagovali da tog straha nema? Ili je strah previše jak da o toj opciji niste ni razmišljali?

Možda ste se našli u situaciji na poslu, ili ste vodili razgovor sa dragom osobom do koje vam je stalo, gde se po prirodi stvari nekada dogodi da ne delite isto mišljenje. A razgovor se upravo i vodi jer je potrebno nešto precizirati, definisati smer…  I u zavisnosti od ishoda razgovora, možda će biti donete neke odluke koje će u manjoj ili većoj meri doticati i vas. A to znači da ako može uticati na vas i vaš život, da je vredno pažnje.  Međutim,

svesno ili nesvesno, držite u sebi strahove koji vas u takvim situacijama sprečavaju da jasno iznesete svoje mišljenje; ili da se suprotstavite; ili da jednostavno budete ono što jeste! Zašto je to tako? Da li ste tih strahova svesni i da li im možete nadenuti ime? Čega se u takvim situacijama bojite? Ako je posao u pitanju, možda se plašite da ćete izgubiti posao; možda kritike ili toga kako će vas šef, poslovni partner ili kolege videti? Ako je u pitanju odnos sa osobom koja vam je draga, možda je prisutan strah da ćete tu osobu izgubiti ili ako kažete ono što želite i budete ono što jeste, da će se ta osoba razočarati, možda udaljiti od vas? Ako ste se u ovim ili sličnim primerima prepoznali, zapitajte se kakve su prirode vaši strahovi u takvim situacijama?

I šta uraditi?

Pre svega, potrebno je ove strahove osvestiti, a zatim i upoznati se sa njima, i to tako da ih možete imenovati. Kako biste to i učinili, ovo će verovatno zahtevati jedan ili više razgovora sa sobom, u miru i tišini. Ako jedan takav razgovor ne da rezultat, nemojte odustajati. Vratite se tome opet kada budete spremni.

Pošto ste se upoznali, možda ćete se zapitati zašto je to tako? Zašto imate te strahove, gde su im koreni? Nekim ljudima otkrivanje link-a između uzroka i posledice je jako važan korak kako u isceljenju tako i u promeni koju žele da stvore. Drugima pak je uzrok potpuno nevažan, oni su usmereni na ono što je potrebno da se uradi kako bi uticali na posledicu. Ako pripadate prvoj grupi, onda ćete se verovatno pozabavite i uzrokom odnosno traganjem za njim u genetici ili nekom iskustvu koje ste doživeli, a koje je ostavilo svoj “zapis” u vama.

Sledeći korak bi bio da sagledate da li su vam neke veštine ili sposobnosti potrebne da biste u situacijama kada želite da kažete ne, zauzmete se za sebe ili jednostavno kažete ono što mislite, to i učinili. Ovde smo između ostalog da bismo učili i razvijali se, a sve što nam se događa može biti poligon upravo za to!

I na kraju,

najvažniji korak koji je potrebno učiniti je promena uverenja, odnosno percepcije. Kako to učiniti? Sama uverenja je nekada lako promeniti, a nekada veoma teško, što može da zahteva mnogo vremena, truda i rada na tome da biste postigli cilj. A kako znate da je cilj ostvaren? Pa pogledajte jednostavno u ono što vam se dešava u životu. Ako ste promenu (kao posledicu promene uverenja) usvojili, onda će se to sigurno manifestovati u vašem život! Ako niste, znači da ima još posla. To je jednostavno tako. Nema prečice.

Najvažnija stvar u vezi poslednjeg koraka je razumevanje da su naša uverenja zaslužna za to kako ćemo nešto doživeti. Naša uverenja neretko pokreću misaone procese, a oni postaju okidač za strahove. Kroz naše filtere (uverenja) percipiramo ono što nam se dešava. Ako promenite filter, dobićete i drugačiju stvarnost. 

Pa… da li je onda vredno truda i vremena da bi se promena filtera odnosno percepcije dogodila?! Ako zaista želite promenu, to će se dgoditi. Pokrenućete i privući u život ono što vam je potrebno da bi se to i dogodilo.  Ako pak ne, nastavićete da robujete svojim uverenjima dok ne dođe vreme za sledeći nivo razvoja i učenja. A on će se desiti, pre ili kasnije. Jer promena je stalno prisutna u našem životu, a sa njom dolazi učenje i razvoj.

 

Snežana Stevanović