“Problem sa ovim svetom je što pametni ljudi sumnjaju u sebe, a budale
su pune samopouzdanja.”
- Charles Bukowski
Setim se ovih reči često kad pročitam svakojake mudrolije “premudrih” o uputstvima za život koje nesebično dele na svojim online platformama, mrežama… Kako god se stručno nazivale. Besplatno naravno. Pratilac više koje će doći nije naodmet (iako je to neretko jedini skriveni cilj). Jer,
rekli su im da se internet biznis danas tako najbolje razvija!
Ko im je rekao?
Pa, internet coach naravno! Ako želiš brzo da ostvariš uspeh (čitaj pažnju, priznatost, pohvale…), angažuj internet mentora! Instant rešenje se traži. Čarobno dugme koje će promeniti sve! Ipak, unutrašnja promena se ne dešava naprečac, bez svesnog angažovanja, rada i promišljanja o sebi. Medjutim, mnogima je istina previše bolna i teška za podneti, pa su im manipulacija, te prodaja magle i dalje dopadljive.
( Jeste li primetili kako su marketinški eksperti unazad neko vreme počeli da u svoje ponude ubaciju reči poput: “postanite učitelj”, “master”,” mentor”... Stručnjacima za marketing, kredibilitet i odgovornost spram klijenta mahom nije bitna. Njima je važno da svom klijentu daju ono čime će on postići ono što želi. A cilj je jasan – profit. A profit dolazi od ljudi. Način kako će se to uraditi, često nema veze sa etikom. I kad smo kod profita, pre nekoliko godina srela sam čoveka koji je pričajući o svom biznisu izjavio da su za njega ljudi ništa drugo do “hodajući novac”. Ako ičeg dobrog ima u tome je bar to što je u svom stavu iskren. Zamislite tek broj onih koji to isto primenjuju samo se ne usudjuju da to i naglas izgovore. )
Elem... Iza tih pažljivo odabranih reči izvire ništa drugo do potreba da se vine u nebesa, a ko drugi do veliko 'Ja'! Silno se upire, i ne pita za cenu, u potrazi da bude obožavan/a, prihvaćen/a i da se o njemu/njoj ćakula po mrežama... Malo koga je briga što je u moru dosadnih copy-paste 'mudraca', autentičnost unapred izgubila bitku... Stvorio se brlog velikih razmera, new age philosophy + copypaste savetodavaca nikad više, a 'Ja' je preko interneta konačno dobilo prostor da se iskaže u potpunosti.
Da uspeh nije ništa drugo do stanje uma, toj filozofiji u njihovom pristupu mesta nema. Niti je razumeju. Posebno nije od koristi za takav model poslovanja; jer oni imaju cilj, kao što rekoh, često skriven maskom altruizma.
“Ubi me prejaka reč”. Reči i jezik su alat, koristeći ih trebalo bi da budemo svesni svoje odgovornosti. Čini se da su danas mnogo glasniji upravo oni koji nemaju dovoljnu svest o tome; oni koji "misle da znaju". Najviše od svega me plaši to nisu svesni koliko štete mogu da nanesu iz svog neznanja.
I tako usput, dok razmišljam o Čarlsovim rečima, pitam se ima li nama napretka bez širenja znanja o svesti i potencijalima ljudskog bića? O otvorenosti uma za sticanje znanja izvan pročitanog u knjigama… Znatiželje i hrabrosti da zakoračimo u nepoznato, izvan matrice logičkog...?
Kažu da se 80% komunikacije izmedju ljudi odvija neverbalno. Što su ljudi povodljiviji, to će ih oni koji svesno koriste tehnike manipulacije lakše ubediti da poveruju u ono što im govore. I suprotno. Što su ljudi otvorenijeg uma, emotivno i socijalno inteligentni, inutitivno senzitivni i iznad svega otvoreni ka istini, to će pre stvari videti kakve one i jesu.
Ali,
jednom će sve zamke nastale u umu da bi se ego zadovoljio, postati naporne i dosadne.
I tek tada počinje čarolija. 🙂
Snežana Stevanović
No comments:
Post a Comment